Nastavili smo naše turističko putovanje. Što je viši do planina Altaja, hladnije je. Vrijeme nam nije smetalo. Sneg se okrenuo kiša, a sunce se gotovo nije pokazalo. Sve je toplo odjeću koju su ponijeli sa sobom. Počeo je da propušta vrelinu, koja bio je ispod, i odakle smo na početku propadali. Ali, uprkos tome da smo plivali redovno – dobro, ako to možete nazvati plivanje, potrčao je i izašao sa otvorenim otvorenim očima. Ali Mislim da se spomenik već može staviti.
Ovo je nastavak turističkog putovanja na planine Altaja, i početak ovdje: Planinarenje na glečeru Maashei. Part1.
Koliko radosti i radosti je bilo kada smo pronašli plastiku bocu šećera. Iz nekog razloga, niko nije mislio da ga uzima od kuće. Počeo je slatki život: kaša sa šećerom, kakao sa šećerom – ukusniji kašu nego u planinama Altaja, verovatno nikad nisam jeo. Ali kod kuće Ne želim to uopšte.
Mountain Altai. Žute tačke smo mi.
Popeli smo se na visinu od oko 2500 metara, ako GPS nije lagao, i tamo je kampovao na obali plavozelenog jezera, sa veoma ukusna voda. Malo igralište, bez vjetra i sa hrpom cheburasheka (miševi sa ispupčenim ušima). Nije bilo drva za ogrjev, baš kao stabla iz kojih su mogli da izadju. Vrlo korisno Gorionici, i za hranu i za zagrevanje, zapalili su ih u predvorju šatori.
Mountain Altai. Na nadmorskoj visini od 2500m.
Altai Mountains. photo Boris Volchek.
I zapravo je bilo nešto zbog čega je sve bilo Glacier! Gde smo i mi otišao je dan poslije, dok smo kampovali. Za nas Srećno za par sati izašlo je sunce, ugodite nam i zagrijte se. Osvetljavao je okolne planine Altai, glečer Maashei. Pre nas Ovaj ledeni ovratnik pojavio se u svoj svojoj slavi, iskriven i prelijeva.
Ovde je počela reka Maashey. Vrlo lijepa i zamršena voda od slivnika protachivaet u ledu. Led je ipak tvrda izdaleka izgleda kao obični sneg.
Altai Mountains. photo Boris Volchek.
Mountain Altai. Glacier Maashey.
Mountain Altai. Glacier Maashey. photo Boris Volchek.
Mountain Altai. Glacier Maashey.
Pre ovog glečera hodali smo nekoliko dana
Umazali smo kremom za sunčanje, kako ne bi gorili, ali neki nisu spasili. Hladna i ultraljubičasta jaka. Solarijum odmaranje, spaljeni nosovi zdravo! Dovoljno za izgradnju glečera vratili smo se kući.
Altai Mountains. photo Boris Volchek.
Predvečer smo bili pokriveni snijegom na samom koljenu. Takvi su oni nepredvidive planine Altaja. Ova ruska zima je počela prokleto lepo, ali užas kako je neudobno. Sneg se trudio da savije naš šator, a pola noći smo se žestoko borili sa elementima, tresući se nanosi se našom tendom, vuče istezanje, čineći dodatne rekviziti Osvojio ždrijeb, samo smo umorni i tiho sklupčani.
Mountain Altai. Sve je tek počelo.
Mountain Altai.
Mountain Altai.
Mountain Altai.
Altai Mountains.
Povratak našeg turističkog putovanja bio je isti. put. Nisam rizikovao da prođem kroz prolaz, i nije bilo opreme potrebno. Brzo smo se spustili, jer je dole mnogo lakše nego gore, to je logično, da? Postojao je pravi poticaj, niži, topliji. Iako bilo je zaista toplije samo na putu, na kraju puta. U međuvremenu, imamo još nekoliko dana posvetili smo se razmišljanju i jedenju ostataka zaliha.
Vraćeno na polazište, na nedovršenu hidroelektranu. Izgleda da odlazi Ne bih to želio, ali iz nekog razloga me je jako privlačio dom. Ne posebno Razmatrajući, otišli smo na stazu rano ujutro i sat kasnije smo bili uspješni razbio autobus za Barnaul.
Mountain Altai. Nedovršena hidroelektrana u blizini Aktaša.
Pošto nismo imali povratne karte za voz, odlučeno je ići za Barnaulom u Novosibirsk, jer je glavni transportno čvorište, a već tamo možemo definitivno kupiti kartu Moskva Šta je urađeno, bukvalno nakon 16 sati “udoban” autobus, u vrućini, i jedni na druge, bili smo upoznati cool noć slavnog grada Novosibirska.
Pošto smo imali sreće i karte su kupljene bez problema, poznavanje ovog grada bilo je ograničeno na stanicu i najbliže supermarket. Gde su slatke prodavačice oprezno gledale u dva obrastao muškarci, sa gladnim očima, sa kojima se sve skuplja brojači. Usput, iz nekog razloga nisu znali šta je baklava kozinaki. Zar ne jedu u Sibiru?
Onda je bio vlak, gozba na planini i diskusije o tome gde smo i šta Videli smo ovo. Nikad nismo prestali da se pitamo šta neobično u planinama Altaja, zašto ljudi odlaze tamo i odlaze, mnogi razboli se za život. Planine, kamenje, hladno kamenje, vrlo rijetka vegetacija daleko. Zašto? Zar Kavkaz nije bolji? ili Karpati? A gdje je općenito obećana energija? Gde je mesto moći?
Mountain Altai.
Parohija se dogodila za dve nedelje i već u Moskvi. Alternativno mi svi su shvatili da su bolesni, bolesni sa planinama Altaja. I stvarno želim vrati se tamo. Došlo je do razumevanja kako ovo mesto energetski snažna, koliko je posebna.
Zaista, ovo je mjesto moći. Sećaš se našeg turista svi su za sebe izveli zaključak koji mu je dao. Svaka sjetio se nekih važnih trenutaka za njega i svi su shvatili da je on se promenio. Da, promenili smo se i to je sjajno!
P.S. Odvojeno, napisao sam post, kako stići do Altaja.
