3 meseca u šatoru i kako je to uticalo na moj život

Zimi se uvijek sjećam ljeta, jer ne mogu nema načina da se ovisnik o zimskim sportovima i razonodi. I život za mene prestaje čekati na vrućinu. Nastavljamo da se prepuštamo uspomene (zadnji put kada sam pisao o svom prvom putovanju gumene papuče), želim vam reći kako sam jednom uspio žive u šatoru 3 meseca.

Godine 2005. otišao sam na Kavkaz u renesansu, da, da tamo provedete što više vremena. Bad, vrućina, voće, more nije daleko – jer sam se ostavio na miru rad (hteo sam da odustanem, ali sam dao dug odmor) i odvezli smo se idite tamo zajedno sa prijateljem.

Sadržaj članka

  • 1 3 mjeseca u šatoru
  • 2. Povratak u Moskvu
  • 3 Moral ove bajke

3 meseca u šatoru

Zašto smo otišli? Verovatno su svi imali mladalački period maksimalizam. Lično, morao sam da odbijem sve beneficije civilizacija. A ideja je bila da je čovek samodostatan. i ne treba mu ništa. To je tako, ja to i dalje mislim, ali tako mi to odgovara posebno u ovoj fazi života, Možete to saznati samo provjerom. Said – gotovo. Međutim, nisam budala ići u tajgu, pa sam izabrao Kavkaz, ljeto, more, planine Međutim, ovo iskustvo je otkrilo.

Stigli smo u renesansu Stigli smo u renesansu

Stigli smo u renesansu

Stigli smo, postavili šator među istim neformalnim kao i mi. Kasnije smo i sami sagradili filmsku nadstrešnicu, tako da na kiši ne sedite u šatoru. U ljetnim mjesecima postoji cijeli šatorski kamp je formirana. I počeo je pravi hipi život. Ujutro ustaneš, idite do reke, uronite u njena utroba, osvežite je krijes, idi u posetu i porazgovaraj, sedi i razmisli dolmeni, večernje logorske pjesme i čaj u krugu. Onda Rebirth posedovao je neverovatnu atmosferu dobrog i pozitivnog. Živeli smo na brdu, i iz njega su se vidjele sve proplanci u okrugu, što sa mrak vatre bio je osvetljen plamenom vatre i oživljen zvukovima gitare, violine i flaute. Svuda su bili dobrodošli gosti. Ako ste gledali film o Robinu Hudu, Sherwood Forest je vrlo sličan onome što mi godine.

Naša filmska nadstrešnica u renesansi Naša filmska nadstrešnica u renesansi

Naša filmska nadstrešnica u renesansi

Hippie Aborigines Hippie Aborigines

Hippie aborigines

Šetnja rijekom Jean Šetnja rijekom Jean

Šetnja duž rijeke Jean

Ledeni vodopad svaki dan Ledeni vodopad svaki dan

Ledeni vodopad svaki dan

Pogled iz našeg šatora Pogled iz našeg šatora

Pogled iz našeg šatora

Kada smo se umorili od razmišljanja, pokušali smo da sečemo kašike, plesti, uči flautu ili nove akorde gitara. Ili je samo otišao na more da pliva, prednost je bila da se dobije samo sat vremena Jednom smo čak morali da ugasimo vatru u Džankhotu kupaće gaće i bosonogi trčali smo uz obronke i kopali jarke, čistili jastučići od borovih iglica i pustiti vatru jedni prema drugima (U knjizi “Prerije” Fenimora Coopera pročitao sam je u detinjstvu i zapamćen). Kao rezultat toga, naš parking nije bio spaljen i evakuisan. nije morao. Čitavog života se sećam kako je ovaj element strašan – Vatreni zid koji ide na vas –

Izabirem borove iglice od stopala nakon požara Izabirem borove iglice od stopala nakon požara

Izabrao sam borove iglice od stopala nakon požara

Nedelju dana nakon požara na pozadini spaljenih borova Nedelju dana nakon požara na pozadini spaljenih borova

Nedelju dana nakon požara na pozadini spaljenih borova

Tokom leta smo se popeli na čitav Gelendžik, slučajno otišli put u Semiglav, posjetio kamp u Ashi i Sočiju dendropark, upoznao gomilu ljudi, ovladao autostopom, kaljeno tako da je more postalo neugodno toplo, ispustio sve masnoće, čak i onaj koji nije bio tamo, i shvatio da je vreme da se vrati kući.

Zora na Mount Nexisu Zora na Mount Nexisu

Zora na planini Nexis

Na planini Nexis Lech pokušava da me probudi Na planini Nexis Lech pokušava da me probudi

Na planini Nexis Lech pokušava da me probudi

Na planini Nexis Na planini Nexis

Na planini Nexis

Sochi Arboretum Sochi Arboretum

Sochi Arboretum

Otišli smo do planine Tsygankov i pali pod 5-satnim pljuskom, kišne kabanice nisu spasile Otišli smo do planine Tsygankov i pali pod 5-satnim pljuskom, kišne kabanice nisu spasile

Otišli smo na planinu Tsygankov i pali pod 5-satnim pljuskom, kišne kabanice nisu spasile

Dolmen kod Pshade Dolmen kod Pshade

Dolmen kod Pshade

Povratak u Moskvu

Nakon 3 mjeseca postalo je jasno da novac ističe, ljeto takođe, i vreme je, verovatno, da idemo kući prema postavljenim ciljevima. Kao što je praksa pokazala, život u šumi nije mi odgovarao, želio sam u korist civilizacije u obliku tuša, toaleta, kreveta, kao i do kompjuter i internet (šetači će me razumeti). Iako je krevet nedelje dva nisu bila opažena i spavala sam u vreći za spavanje i bez jastuka. Ništa manje bilo je teško naviknuti se na konstantnu buku na ulici i užurban kao divlji čovek je odbijao od svega zaredom :)

A onda je tu bio posao inženjera raznih specijalnosti, pretraživanja sebe, brak, putovanja, i konačno sve se spustilo na ovaj blog, zarade na internetu i odluka da napuste Moskvu za neko mesto tiši. Dalje će verovatno biti još zanimljivije.

Divljaci pre odlaska u Moskvu Divljaci pre odlaska u Moskvu

Savages prije odlaska u Moskvu

Dom u Moskvu Dom u Moskvu

Kući u Moskvu

Moral ove bajke

Ta osećanja, sloboda i radost izvedeni iz malih stvari – svakodnevno plivanje u ledenoj rijeci, ljubazni razgovori uz vatru, zapanjujući zalasci sunca, more do horizonta, – nemoguće je zaboraviti promenio mi je sistem vrednosti i filozofiju života. Jednom osećajući ukus stvarnog života, onda je to veoma teško opažati surogat zadovoljstvo. Ko želi jesti “plastičnu” paradajz supermarket nakon paradajza iz vrta? Samo oni koji nisu pokušali, ili onaj koji nije vidio razliku – Jasno je da je to alegorija, i situacije su drugačije, ali ja to i dalje mislim stvarne nematerijalne radosti.

Ponekad se sećam svog detinjstva. Koliko je bilo potrebno sreća: gurkajte noge u lokvu, nabavite radio prijemnik ispod drveta, Cijeli dan vozite bicikl kroz kolibu, gradite kolibu u šumi. Zaboravio sam kako da se radujem? Ili postoje objektivni razlozi zašto odrasla osoba treba da izvede niz akcija da bi postigla isto najviše senzacija – vožnja jahtom, kupnja automobila, iznajmljivanje luksuzna vikendica za Novu godinu. Malo čudno :)

Ne, ne, ne mislite da ja vodim kampanju za život u šatoru. Za mene Takođe mi trebaju stvari, kuća, itd. Inače se ne bih vratio Čak i sada bi Moskva mogla da napiše ove redove od nekih Zemunice, a fotografije bi i dalje bile sa nekim sapunice (iako ne isključujem da postoje ljudi koji mogu ovako da žive). Odmah nakon života u šatoru, pomakli su se moji prioriteti, postalo je lakše razdvojiti pšenicu od kukolja – da bi razumeli šta je stvarno potrebno, a šta ne. Postalo je očigledno da kavez, ma koliko bio zlatan niti je ikada uspela da zameni moje plavo nebo i šumu. Kako bi utopijski je to zvučalo tako, ali zarađivanje novca otišlo je na drugi plan u ime zanimanja koja donose zadovoljstvo iu nadi da Pre ili kasnije, slagalica će odgovarati zaradama i samoostvarenju.

P.S. Sa sjećanjima, pa u sljedećim člancima o tome Kaluga i Harkov, kao i ja sam pregledao tajlandske foto arhive i Po mom mišljenju želim podijeliti neke zanimljive fotografije :)

Like this post? Please share to your friends:
Leave a Reply

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: